Porodica Vojnić su od 1759. godine vlasnici su polovine Bajše. Bili su katoličke veroispovesti. 1760. godine velikom brzinom su izgradili malu crkvu 18,9 m dugačku, široku 5,6 m. Toranj crkve je izgrađeno od drveta i nije imao zvonik. Ova crkva se nalazila na istom mestu gde je današnja katolička crkva. Po jednom podatku iz 1786. godine u centru sela je postojalo zvono i ovo su koristili vernici sve tri vere.  

    Između 1760. i 1784. godine bajšanska crkvena zajednica je pripadala Subotici. Imala je 1764. godine  28 katoličkih porodica, a 379 katolika. Porodica Vojnić je prihvatila da ce izgraditi parohiju  što je i ostvarilo 1784. godine.

    Broj katolika se stalno povećavao. U 1791. godini je bilo 595, a u Rogatici 82.

    3 jula 1804. godine,  Kolar Đerđ (Kollár György) sveštenik tražio je dozvolu za izgradnju nove crkve.

    Iste godine 28. jula je već dobio dozvolu i zamolio je porodicu Vojnić da pomogne izgradnju nove crkve.

    9. aprila 1806. godine porodica Vojnić je odlučila da će dati za izgradnju crkve trogodišnji zakup od zemlje, čitavu zaradu restorana i mesarnice, jednu desetinu zarade od ovaca. Ako ovo ne bude dovoljno, pet članova porodice Vojnić će dati po 1000 forinti.

    1811. godine su počeli sa nabavkom materijala iz Futoga, iz Apatina, iz Kupusine, iz Kule, iz Sombora i iz Baje.

    Vernici su bili obavezni da učestvuju u svim radovima. Uporedo sa izgradnjom crkve gradila se i župni stan. Temelj su postavili 30. marta 1815. godine. Crkvu su posvetili 9. septembra 1816. godine. Posle toga su napravili ručak za 50 osoba. Nova crkva je dugačka 29 m, široka je 11 m toranj je visok 32 m, a unutrašnjost je visine do 10 m.

    Majstor je bio Šrober Jozef (Schrober Josef), on je izveo zidarske poslove. Vajarske radove je izveo Vinces Vogl iz Sombora. Slike je naslikao Šmidt Jozef (Schmidt Josef). Klupe je napravio Erlih Jozef (Erlich Josef) stolar iz Kule. Tesarske radove je izveo Petro Imre, Nađ Marton (Nagy Márton) i Tormaši Ferenc (Tormási Ferenc) iz Bajše.

    Ukupno je potrošeno 7666 forinti. U to vreme jedna kuća je 300, 1 par čizama je 13, 1.000 cigala 7, jedan ručak 4 forinti.

    22. februara 1895. godine su prvi put upotrebljene orgulje. Crkvi je orgulje napravio Angster Jožef (Angster József) i Miler Janoš (Müller János).

    17. augusta 1898. iz Baje su stigla tri zvona težine 476 kg, 138 kg i 57 kg. Zvona je napravio Bodiči Šandor (Bodicsi Sándor) iz Baje.

    20. septembra 1953. godine crkva je dobila električnu sruju.

    Od 1973. godine i zvona rade na električnu struju.         

    U današnje vreme bi trebalo obnoviti spoljašnju fasadu crkve.

    Katolička crkva danas ima 1350 članova. Županiji pripada još Panonija, Duboka, Srednji Salaš i Emušić. Na misama nedeljama učestvuju oko 180-200 vernika. Za vreme prazničnih misa broj vernika je oko 400.  

    Na prazničnim misama učestvuje i hor Szent Cecília koji broji oko 25 bajšana.

    Od 1. septembra 1998. godine veronauku predaje Jošvai Šaler Eržebet (Jósvai Saller Erzsébet). 1. februara 1994. godine sveštenik je Brašnjo Ferenc (Brasnyó Ferenc). Kantor u Bajši je Damjan Žolt (Damján Zsolt).

    1755 godine Zako Stevan je izgradio prvu pravoslavnu crkvu na čijem mestu je danas pravoslavni krst od drveta u centru Bajše. Današnju pravoslavnu crkvu je izgradio Dimitrije Zako, unuk Stevana Zako između 1806 i 1818 godine. Crkvu su podigli u čast Svetog Dimitrija.

    Crkva je služila i kao mesto za sahranjivanje za porodicu Zako. To mesto je i oboleženo sa dvema mramornim pločama crvene boje. Na jednoj od ploča stoji nadpis " Georgije ot Zako, Baišanski, umro 1859. g. u 75. godini života, pored oca svoga Dimitrija ot Zako, koji umre 1832. u 76.godini svoga života". Na drugoj je natpis "blagorodna gospođa Ekatarina Zako ot Dulvez 25-go leta života, marta 28, leta 1839. smerno uvenuše. U tavnom grobu pokraj stare babe svoje počiva telo blagorodne gospođe Ekatarina Zako"   

     Ikone u crkvi je slikao Jovan Klajić 1854 godine. Slikanje ikona su novčano pomogli Georgije i Marija Zako. Klajić je ovaj rad u Bajši prihvatio posle završetka radova u crkvi Svetog Jovana u Novom Sadu. Akademiju slikar je završio u Beču i stekao je za kratko vreme veliki ugled u našoj zemlji i u inostranstvu.

    U crkvi se nalaze sledeće ikone:

    Sv. Dimitrije - oslonac tela svetca je na desnoj nozi, a u desnoj ruci drži koplju. Ispred desne noge je jedna ljudska glava i ovoj glavi pripadajući trup.

    Bogorodica - Sveta Marija. U desnoj ruci drži ljiljan, a leva ruka je na grudima. Donji deo odeće je ljubičaste bolje, a gornji deo svetle ružičaste boje sa zelenom postavom. 

    Isus Hristos - Hristos je vidljiv iz profila. Desnom rukom deli blagoslov, a u levoj ruci drži tamnoplavi kuglu. Lik Hristosa se nalazi na ružičastom oblaku.

    Sv. Jovan Krstitelj - stoji na oblacima i desnom rukom pokazuje na nebo. U levoj ruci drži krst sa zastavom na njoj je tekst "Pokaisteja".

    Sv. Nikola - Na severnim vratima se nalazi ova ikona. Desnom rukom deli blagoslov, a levoj ruci drži putir.

    Arhanđel Mihailo - Nalazi se na južnim vratima. Obučen je u ratničko odelo, sive boje. U desnoj  ruci je vatreni mač, a u levoj je vaga sa dva tasta. Na leđima su krila.    

Ikone koje se nalaze iznad vrata:

    Hrist u Getsimanskom vrtu - Iznad severnih vrata se nalazi. Oko lika Hrista je  mra. Hrist se vidi sa raširenim rukama. Pored njega se vidi lik anđela među oblacima u ruci drži putir. Levo od Isusa se nalaze 3 usnula apostola. 

    Tajna večera -  Nalazi se iznad carskih vrata. Pored dugačkog stola se vide apostoli koji pričaju. Na sredini slike je Hristos sa raširenim rukama iznad stola. Na stolu je samo hleb i putir.

    Hrist prekoreva apostole što spavaju - Ikona je naslikana iznad južnih vrata. Hristos stoji iza tri apostola koji sedeći spavaju. Tamnoljubičastim bojama je prikazana noć. Senke i boje izražavaju odnos između osoba. Ova ikona je najlepša i najuspešnija u celoj crkvi.

Praznične ikone:

    Rođenje Hristovo - Na sredini ikone Sveta Marija sedi i u krilo drži  Hrista. Desno od nje je anđeo a levo Sveti Josip.

    Sretenje -  Na sredini stoji Simeon, u ruci drži Hrista, desno od njega je Marija, a levo Ana.

    Krštenje - Ikona govori o Hristu i o Krstitelju Jovanu. Hristove ruke su prekrštene, a glava je malo podignuta. Krstitelj Jovan desnom rukom krsti Hrista, a u levoj ruci je dugačak krst.  

    Vaskrsenje - Na ovoj ikoni Hrist lebdi. Desnu ruku je podigao, a u levoj ruci ružičasti krst sa zastavom. Ispod njega su tri vojnika.

    Preobraženje - Hrist drži govor u tamnosivoj odeći. U pozadini su apostoli.

    Vaskresenje -  Apostoli su podeljeni u dve grupe, a ispred njih je Marija. Jedan od apostola kleči.

    Silazak sv. Duha - U sredini slike Marija sedi i moli se Bogu. Oko nje su raspoređeni apostoli.

    Pošto je unutrašnjost crkve u pogledu građevinarstva i slikartstva znatne vrednosti na teritoriji Vojvodine, ovo je zaštičeno zakonom. Ikone su nastale za vreme romantizma i nose obeležja ovog stila.

    Putir i kadionicu crkvi su poklonili Georgija i Marije Zako 1818 godine. Na njima se vidi pečat sa oznakom "VR". Ovi predmeti nisu se mogli izraditi kod nas, zato sa velikom sigurnošću možemo reći da je doneto iz inostranstva.

  U crkvi možemo naći još nekoliko ikona slikanih na staklu. Veličine Vaskrsenje Hristovo je veličine 20x25 centimetara, Uspenje Bogorodice, Sretenje, Sv Georgije, Sv. Dimitrije. Tu je još jedna ikona veličine 38x56 centimetara sa nazivom Sv. Nikola.

   Osnova crkve je pravougaona. Datum izgradnje se vidi na zapadnim vratima 1818 godina. Na srednjim ulaznim vratima crnom bojom su označene godine 1854 i 1893 i sigurno označavaju obnovu crkve.